Учење песме напамет некада може да буде тешко и напорно. Међутим, наши ученици овладали су вештином која олакшава учење и чини га забавним. Реч је о цртању асоцијативних сличица, методи која развија брзину учења, повезивања чињеница и памћења.
Погледајте како је Вукашин Симић, ученик 5-2, песму Војислава Илића представио низом сличица и себи учење учионио занимљивијим и лакшим.
Зимско јутро
Јутро је… Оштар мраз спалио зелено лисје,
А танак и бео снег покрио поља и равни,
И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези
И круже видокруг тавни.
У селу влада мир. Још нико устао није,
А будан петао већ, живахно лупнувши крилом,
Поздравља зимски дан — и звучним ремети гласом
Тај мир у часу милом.
Ил’ каткад само тек звиждање јасно се чује
И тежак, промук’о глас. То ловац пролази селом,
И брзе мамећи псе, погурен у поље жури,
Покривен копреном белом.
Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе —
А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне,
И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом
У голе гранчице дирне…
Војислав Илић