Светски дан акције за реке, 14. март, још један у низу значајних датума што подсећа на богатство природе која нас окружује, добар је повод да се сетимо и наших текућих вода, и поразмислимо како се односимо према њима и у каквом су стању. Овај дан се ове године обележава по 15. пут, а званичан назив је Међународни дан акције против брана, за реке, воду и живот. Циљ је да се глобалној јавности скрене пажња на нека боља енергетска решења која би смањила експлоатацију и загађење река широм света, као и да подсети човечанство шта може да изгуби немарним односом према природном богатству које му је дато.
Прошле године, овај дан обележен је са 150 манифестација у 43 земље, од којих је свега шест европских, међу којима није било Србије, а наша земља ни сада се неће наћи на списку места где се одвијају акције поводом 14. марта.
Ђаци наше школе потрудили су се да укажу на значај овог еколошког проблема. На часовима су се потрудили да одраде пригодне радионице, презентације и цртеже.
Мало занимљивости преузетих са сајта http://www.zov.rs/
Морава и притоке
Премда је речно богатство прилично смањено дељењем бивше Југославије на нове уситњене државице, Београд је и даље град на обалама двеју река, и можда једина престоница на свету која лежи на обалама две пловне реке, од којих је Дунав „жила куцавица“ овог дела Европе. Међутим, та жила сама по себи не би представљала много да, поред ње, још тачно 216 река не тече кроз нашу земљу. Највећа од њих, која протиче само кроз Србију, свакако је Велика Морава, чија је дужина 185 км, а са својом највећом притоком, Западном Моравом, дугачка је 483 километра. Припада једном од три слива ка којима иду реке у нашој земљи, црноморском, а друга два слива су јадрански и егејски. Површина система Велике Мораве је нешто више од 40 одсто целокупне површине Србије, и својом снагом и воденим богатством чини Поморавље најплоднијим и најгушће насељеним делом Централне Србије.
Непрегледне шуме некада су окруживале корито наше највеће реке, али их одавно више нема. Велика Морава позната је и као поплавна река, заједно са својим многобројним притокама. Сасвим је уобичајено да Морава после поплава промени ток, а на месту претходног остану језерца која се зову моравишта. Још 1966. године почело се са радовима на спречавању поплава, на притокама су прављене акумулације, а меандри пресецани. Ток реке исправљен је и скраћен са 245 километара на 185, а било је планирано да се додатно скрати и поново постане пловна. Међутим, ратови, санције и економске тешкоће ставили су тачку на овај план, па се данас пловни ток завршава на само три километра од ушћа, а некада је била пловна све до Ћуприје. Просечан проток Мораве на ушћу у Дунав је 297 кубних метара воде у секунди.
Запуштени Дунав
Јужна притока Велике Мораве можда је једна од најугроженијих кад је загађење у питању, о чему сведочи и документарни филм из 2011. године, „Тужна Морава“. У њему, аутор Србољуб Пешић, између осталог, каже да је „смеће на све стране, гомиле флаша и кеса на обали и у води, шкољке аутомобила, кућни апарати, завоји, шприцеви, угинула крава насред реке…“ Пешић такође описује и да су двојица његових сарадника током снимања филма били осути пликовима, а један је „зарадио“ и херпес! Ситуација је можда и драматичнија од оне у коју јавност има увид, јер иако је ондашњи министар Дулић спровео акцију чишћења, она се практично завршила одмах по покретању, али не и пре него што су спроведене неке крајње бизарне „мере“: стабла на којима се налазио пластични отпад су сечена уместо да се само очисте.
Ово је само „врх леденог брега“, јер рекама теку тешки метали, нафта и најразличитији индустријски отпад. Ако се томе додају нерегулисане депоније и противзаконито пражњење септичких јама, услови су „идеални“ за еколошку катастрофу. Само Београд, кроз 20 излива, испушта отпадне и индустријске воде у Саву и Дунав. И то без пречишћавања, јер се само 13 одсто укупне количине отпадних вода у Србији третира пре испуштања. Према неким проценама, решење овог проблема коштало би око 600 милиона евра. И то је „само“ за третирање вода, и још толико за одржавање Дунава и инвестиције у пратећу инфраструктуру. Изгледа да Накнада за приобаље, ставка која на списку дажбина изазива највише чуђења, а понекад и подсмех, не служи сврси.
Дунавом протиче десет пута мање саобраћаја него Рајном, али је ниво загађења три пута већи него у најчувенијој немачкој реци. Премда нисмо чланови ЕУ, потписници смо Софијске конвенције о заштити и одрживом коришћењу реке Дунав. Категоризација чистоће река код нас израђена је 1968. године, и у односу на европске стандарде, одавно је застарела. Међу најзагађенијим рекама су: Бегеј, Топлица, Велики Луг, Лугомир, Црни Тимок и Бор, као и канал Врбас – Бечеј. Чиста вода права је реткост – рецимо Студеница, Моравица, Млава – и може се наћи махом у планинама. Закон као да штити загађиваче, јер се очигледно више исплати плаћати скромне казне, него инвестирати у систем за пречишћавање. Све је мање здраве изворске воде, а питање је и да ли ће она остати у јавном власништву. Стручњаци сматрају да је узрок пропадања извора неконтролисана сеча шума, и да би ситуација могла да се поправи пошумљавањем, површинским акумулацијама, малим бранама и заштитом изворишта.
У свету је све мање употребљиве воде. Теоретичари завере одавно на сва звона саопштавају да после рата за нафту, следи рат за воду, а по некима, увелико је и почео. У оптој беспарици мало коме пада на памет да Србија мора градити колекторе да не би, код толике воде, остала и – жедна!
Далека прошлост
Велика Морава је можда остатак из давнина, јер Поморавље је до пре 200.000 година било залив Панонског мора. Још су и Римљани знали да искористе њену живототворност, што се и види из назива – синови Јупитера звали су је Маргус, што је био и назив данашњег Пожаревца, а Ћуприју су звали Хорреум марги – житница Мораве. Поред тога, данашњу Дубравицу звали су Маргум, где се, како се претпоставља, налазило једно од утврђења римских легија, међутим, конкретних доказа о томе нема. Ипак, поуздано се зна да је био главни град Горње Мезије у периоду кад се на том простору 285. године н. е. одиграла битка између војски два сукобљена римска цара, Диоклецијана и Карина, после које је први постао једини и апсолутни господар Царства, а потоњи се, уз „помоћ“ сопствених официра, преселио ближе богу рата, Марсу. Маргум је остао значајан касноримски и рановизантијски град, све док га нису разорили Хуни 441. године.
„Година“
Међу мноштвом разноврсних природних феномена који се могу наћи у Србији, ту је и једна веома интересантна река. Зове се Врело, али је локално становништво зове Година, јер је дугачка 365 метара, и најкраћа је река у Европи. Извире из Таре и улива се у Дрину, недалеко од Перућца.Иако веома кратка, она има све карактеристике „праве“ реке – јак, моћан планински извор, рибњак порибљен гигантском калифорнијском пастрмком, воденицу, па чак и притоку у виду потока. Ту су и два моста.
Миша МИЛОСАВЉЕВИЋ
